меморијал
Спомен гробље код Багрема
Споменик жртвама терора 1944-45. године у Бајмоку
У јесен 1944. године источни део некадашње Југославије је уз помоћ совјетске Црвене армије дошао под контролу Југословенске армије израсле из партизанског покрета предвођеног Титом. Централне власти су између 17. октобра 1944. и 27. јануара 1945. године увеле војну управу и на територији вишенационалне Војводине. За то време власти су у готово свим насељима извршиле масовна убиства, на унапред планиран начин. Људи похватани у опкољеним насељима мучени су и стрељани без ваљаног разлога, без судског поступка и доказа. Жртве су обично закопане у масовне гробнице, на недоличан начин, а сећање на њих је деценијама било забрањено. Спомен гробље код Багрема достојно чува успомену на жртве из Бајмока и околних насеља.
Спомин гробље код Багрема
Споминик жртвама терора 1944-45. године у Бајмаку
У јесен 1944. године источни дио кадгодашње Југославије је нуз помоћ совјетске Црвене армије дошо под контролу Југословенске армије израсле из партизанског покрета придвођеног Титом. Централне власти су измед 17. октобра 1944. и 27. јануара 1945. године увеле војну управу и на територији вишенационалне Војводине. За то вриме власти су у готово свим насељима извршиле масовна убиства, на унаприд планиран начин. Људи поваћани у опкољеним насељима мучени су и стрељани брез ваљаног разлога, брез судског поступка и доказа. Жртве су обично закопане у масовне гробнице, на недоличан начин, а сићање на њи је деценијама било забрањено. Спомин гробље код Багрема достојно чува успомину на жртве из Бајмака и околни насеља.
Аз Акáцфа Емлéктеметő
аз 1944-45-öс террор бајмоки áлдозатаинак емлéкхелyе
1944 őсзéн аз егyкори Југосзлáвиа келети феле – а сзовјет Вöрöс Хадсерег сегíтсéгéвел – а Тито везетте партизáн мозгаломбóл кинöвő Југосзлáв Хадсерег елленőрзéсе алá керüлт. А кöзпонти хаталом 1944. октóбер 17. éс 1945 јануáр 27. кöзöтт катонаи кöзигазгатáст везететт бе а сокнемзетисéгű Вајдасáг терüлетéн ис. Ез алатт аз идő алатт а хаталом елőре елтервезетт мóдон, а телепüлéсек мајд миндегyикéн тöмегес гyилкоссáгокат кöвететт ел. Комолy индок, ељáрáс, бизонyíтáс нéлкüл мегкíнозтáк éс кивéгезтéк а кöрбезáрт телепüлéсекен öссзегyűјтöтт емберекет. Аз áлдозатокат мéлтатланул, áлталáбан тöмегсíрокба теметтéк. Éвтизедекиг нем волт сзабад рáјук емлéкезни. Аз Акáцфа éс а кöрüлöтте киалакíтотт емлéктеметő а бајмоки éс а кöрнyезő телепüлéсекрőл идехурцолт áлдозатокнак áллíт мéлтó емлéкет.
Меморијално гробље код Багрема
Споменик жртвама терора 1944-45. године у Бајмаку
У јесен 1944. године источни дио бивше Југославије је уз помоћ совјетске Црвене армије дошао под контролу Југославенске армије израсле из партизанског покрета предвођеног Титом. Између 17. листопада 1944. и 27. сијечња 1945. године, централне власти су и на подручју вишенационалне Војводине увеле војну управу. У наведеном раздобљу власти су, у готово свим насељима, на унапријед планиран начин, вршиле масовна убојства. Људи похватани у опкољеним насељима мучени су и стријељани без ваљаног разлога, без судског поступка и доказа. Жртве су најчешће покапане у масовне гробнице, на недостојан начин, а сјећање на њих десетљећима је било забрањено. Меморијално гробље код Багрема достојно чува успомену на жртве из Бајмака и околних насеља.
Аказиен – Мемориалфриедхоф
Геденкстäтте дер Опфер дес 1944-45 Террорс ин Бајмок
Им Хербст 1944 ист дер öстлицхе Теил вон дер ехемалиген Југослаwиен – дурцх Унтерстüтзунг дер соwјетисцхен Ротен Армее – унтер дие Контролле аус дер вом Тито гефüхртен Партиса-ненбеwегунг хераусгеwацхсене Југослаwисцхе Армее гератен. Дие зентрале Хеересмацхт хат ауцх ауф дем Гебиет вон мултиетхнисцхен Војводина зwисцхен 17. Октобер 1944 унд 27. Јануар 1945 дие Милитäрверwалтунг еингефüхрт. Зу диесер Зеит хабен дие Мацхтхабер нацх вораус фестгелегтен Плäнен фаст ин једер Сиедлунг Массенморде беганген. Охне еинен ернстхафтен Грунд унд охне дурцхгефüхрте Верфахрен унд Беwеисе wурден ин ден умзингелтен Сиедлунген дие зусамменгетриебенен Менсцхен зуерст геqуäлт унд данацх ермордет. Дие Опфер wурден им Аллгемеинен ауф унwüрдиге Wеисе, ан унwüрдиген Стеллен ин Массенгрäбер еинфацх верграбен. Јахрзехнтеланг дурфте ман ихрер ницхт геденкен. Дер Аказиенбаум унд ум ден Баум еррицхтете Гедäцхтнисфриедхоф сетзт ден ин Бајмок унд аус сеинер Умгебунг хергесцхлепптен Опферн еин wüрдигес Геденкен.
Мемориал цеметерy неар Багрем
Монумент то вицтимс оф террор ин 1944-1945 ин Бајмок
Ин тхе фалл оф 1944, тхе еастерн парт оф тхе формер Yугославиа цаме ундер тхе цонтрол оф тхе Yугослав Армy, wхицх греw оут оф тхе партисан мовемент лед бy Тито, wитх тхе хелп оф тхе Совиет Ред Армy. Бетwеен Оцтобер 17, 1944 анд Јануарy 27, 1945, тхе централ аутхоритиес интродуцед милитарy руле он тхе территорy оф тхе мултинатионал Војводина. Дуринг тхат тиме, тхе аутхоритиес царриед оут масс мурдерс ин алмост алл сеттлементс, ин а пре-планнед маннер. Пеопле цаптуред ин бесиегед сеттлементс wере тортуред анд схот wитхоут валид реасон, wитхоут триал анд евиденце. Тхе вицтимс wере усуаллy буриед ин масс гравес, ин ан ундигнифиед маннер, анд тхеир меморy wас форбидден фор децадес. Тхе мемориал цеметерy неар Багрем респецтфуллy пресервес тхе меморy оф тхе вицтимс фром Бајмок анд тхе сурроундинг сеттлементс.