Groblja u sebi nose delić istorije jednog naroda, noseći duh prošlih vremena.

Botaničar posećuje Botanički vrt, proučava retke biljke i biljčice i stvara bogatstvo botanike. Isto tako, svaki istoričar poželjan je i očekivan posetilac groblja, da bi proučavajući grobove i zapisujući, svedočio o ljudima i epohoma.

Svakom istoričaru umetnosti, groblja su neprocenjiv izvor iskustava, neizbrisiva riznica arhitekture, mesto na kojem su često i najbolja svoja dela ostavili veliki majstori – kipari, gde su pesnici, književnici, glumci, naučnici…nizovi imena i glasova koji traju i sa one strane vremena.

Ne spominjući, neizmernu važnost grobova za svakog našeg građanina koji je izgubio bližnjeg,  jer upravo su grobovi naših predaka jedino mesto koje ne dopušta zaborav.

Zapravo, sve je to ovde, oko nas, u našoj neposrednoj blizini.

Kao i u svakom pionirskom poslu, zadatak je više lep a manje lak.

Želimo (i hoćemo) svakoj Subotičanki i Subotičaninu našeg vremena skrenuti pažnju i saopštiti nekoliko podataka o svemu poznatom, i još više nepoznatom, o grobljima u Subotici – prostoru izuzetnih emocija ali i neporecive lepote.

Želimo (i hoćemo) svima onima koji na grobljima u Subotici imaju pretke, ili svoje drage i neprežaljene, pružiti onu najtananiju nit koja će ih podsećati da je grob što ga posećuju tek samo jedan deo velikog mozaika bogatog lepotom boja i oblika, istorijskim i kulturnom baštinom i vrtlogom sećanja.

Želimo (i hoćemo) verovati da ćemo promeniti činjenicu da sam pomen groblja kod naših građana ne izaziva isključivo turobne asocijacije, već i osećanje vrednosti postojanja jednog naroda i jedne istorije.

Želimo (i hoćemo) da omogućimo prijateljima lepote koji slučajno navrate u naš grad ali nimalo slučajno dođu na naša groblja, da vide nešto sasvim uobičajeno za dobro uređena groblja na kojima se svakom koraku vidi izuzetan pijetet prema mestima počivanja predaka, kao važnoj tekovini evropskih civilizacija.

A istina je da smo godinama konstatovali odsustvo priznavanja vrednosti svakog pojedinačnog groblja u Subotici, naročito u smislu potrebe angažovanja nadležnih institucija na zadatku identifikovnja i unifikovanja istorijske i kulturno – umetničke vrednosti svakog groblja pojedinačno, a sve u cilju upoznavanja i negovanja kulturno – istorijskog naseđa. Upravo to je ono što gledamo kada posetimo groblja u okruženju: u drugim manjim ili većim gradovima, državama….

Vremenom, biće potrebno inicirati značajne promene u psihologiji doživljaja groblja u sklopu kulturnog identiteta grada, ukidanjem razbacanih groblja i stvaranjem jednog, jedinstvenog groblja, koncipiranog s vizijom, daleko od savremeno razvijenog grada, a kao rezultat odlično smišljenih urbanističkih predviđenja daljeg razvoja grada sa savremenom organizovanom komunalnom službom, nalik moderno organizovanim društvima i državama.

Francis Bacon, engleski mislilac rekao je: Prirodno je umreti, kao što je i prirodno biti rođen.

Između tih navoda, kao i brojnih drugih poznatih ili ređe izgovaranih citata kreću se sva razmišljanja o ljudskom postojanju i prolaznosti, od čuđenja do satire, od straha do izazova….

Groblja zaista jesu bivši gradovi i bivše epohe, ona nastaju i  propadaju, čuvaju se dugo u sebi pa čak i onda kad ih preseku ulice i novi živi gradovi, oni imaju svoj govor i svoje tišine….Navikli smo reći – mesta mira i tišine.

Istovremeno, MUZEJI NA OTVORENOM!

Razmišljajući o prolaznosti života, pokušavamo savladati okean emocija…i zato želimo da Vama dragi sugrađani predstavimo nešto potpuno novo, a ipak bivajući svesni da pokušaj neće uvek naići na isti osećaj, komentar…ali sudbina pojedinih talasa i jeste da se razbiju o obalu – i nestanu.

Pokušaćemo i želimo  da vam dočaramo i predstavimo groblja na jedan sasvim drugi način, ponekad samo odabranim fotografijama… povremeno će fotografije pratiti i nekoliko osnovnih informacija.

Dobro došli u neki novi, bitno drugačiji prikaz groblja, iz okruženja ili drugih država s jedinom ali jasnom porukom da odnos prema grobljima pokazuje odnos prema nama samima.