Portal JKP Pogrebno Subotica

Islam

I muslimani, kao i hrišćani, veruju u zagrobni život. Međutim, njihovo verovanje ima i jednu izrazito borbenu notu, koju hrišćanstvo, bar ono iskonsko, nema. Prema Kuranu, onaj ko je dao svoj život u borbi za „pravu veru“ odlazi u carstvo nebesko.

Među muslimanima, osim određenog kupanja i molitvi, nije uobičajen drugi postupak sa umrlima. Ipak je bilo i slučajeva balsamovanja. Kada je u pohodu na Ugarsku umro Sulejman Veličanstveni, njegov vezir, inače poreklom iz naših krajeva, Mehmed Sokolović, bojao se da objavi sultanovu smrt vojsci koja je bila usred bitke i osvajanja Sigeta (u čijoj je odbrani učestvovao Zrinjski). Po naredbi vezirovo telo je mumificirano. Povremeno se stavljano pored prozora na šatoru i javno izlagano, kako bi se stekao utisak da je sultan još živ. Tek kada je grad osvojen, na povratku u Beograd, posle više od 40 dana objavljena je smrt Sulejmanova.

Muslimani svoje mrtve sahranjuju u rake. Umrli se sahranjuju bez kovčega, a nad grobom se podiže spomenik – nišan sa epitafom, U srednjem veku i na Istoku, kao i na Zapadu, nije se mnogo vodilo računa o javnoj higijeni. Često su groblja usred grada. Groblja muslimana odišu jednom posebnom atmosferom, manje su stroga, ne deluju tako setno kao hrišćanska.

Za sahranu značajnih ljudi, podizane su posebne grobnice, obično osmoguanog oblika, koje se zovu turbe. Posle Kosovskog boja, podignuta je turba u kojoj su posmrtni ostaci Murata.

Bilo je u islamskom svetu i pravih mauzoleja. Najpoznatiji i najlepši je Tadž Mahal, koji je sazidao šah Jahan svojoj ženi, lepoj Montaz Zemani (nazvanoj još i Arzumund Benu, „željena žena“). Gradnja ovog mauzoleja, podignutog u XVII veku, trajala je preko dvadeset godina.

JKP Pogrebno

Organizacija

Informacije

Arhiva sahrana

Arhiva posmrtnica

Ostale informacije