Francuska revolucija
Revolucija po pravilu želi na izmeni svet, da iznova počne istoriju. Francuska revolucija je uvela kult razuma i podizala hramove u čast ovog kulta, ukinula je stari kalendar i uvela nove nazive za mesece (termidor, furktidor, brimen, itd), počela je sa novom erom u računanju vremena. Od ovih silnih reformi neke su pale u zaborav, ali su druge ostale (npr. metrički sistem).
Revolucija je želela ne samo da izmeni život, već i smrt. Ukinute su privilegije, mogućnost sahranjivanja u crkvi. Uvedena je ona zabrana, za koju su Grci i Rimljani znali još na samim počecima svoje istorije, zabrana sahranjivanja u gradu, oko crkava i u samim crkvama. Sve je više vođeno računa o narodnom zdravlju. Za vreme revolucije, godine 1973. u Lionu se, na primer, ukidaju hrišćanske pogrebne ceremonije i kao jedina uteha urezuje se dletom na grobljima natpis – “Smrt je večni san.”
Gnev revolucije nije mimoišao ni mrtve. Kraljevsko groblje Sent Denis bilo je profanisano, grobnice porušene, kosti razbacane. Neka stara groblja unutar gradova su pretvorena u parkove ili građevinsko zemljište. Podignut je u Parizu Penteon za sahranu najvećih ljudi francuskog naroda, političara, naučnika i umetnika.
Međutim, to vreme posle revolucije i epoha liberalizma ostavili su nasleđe i neke loše pojave, Ovo se u prvom redu odnosi na neukus, na kič, koji još uvek dominira u građanskim grobljima, a nije mimoišao ni nas.Tako naša gradska i seoska groblja često predstavljaju paradu deformisanog ukusa i takmičenja u nefunkcionalnom rasipanju sredstava, ona su revija stilova minulih epoha, ukoliko uopšte ima nekog stila.