Dragi sugrađani, izložena je nova, poslednja serija Herbarijuma profesora u penziji dr Geze Cekuša, počev od dana 29. septembra 2023. godine: pogledajte DRVENASTE PUZAVICE I VOĆA.
Ambijent, izgled naših grobalja ne može da se takmiči sa poznatim grobljima koja su na listi svetske kulturne baštine ili su deo Rute evropskih grobalja. Međutim, NAŠA su. Naše je da ih cenimo, da se potrudimo da ih očuvamo i da ih činimo još lepšim, u botaničkom smislu bogatijim, raznovrsnijim.
Drveće i šiblje pored kojih prolazimo pri poseti groblju naši su poznanici. Ako su poznanici, trebalo bi da nešto znamo o njima, makar njihova imena.
Biljke su naši saputnici jer nas prate od rođenja (kolevka) sve do smrti (pogrebni sanduk). Pored osnovnih funkcija, imaju i simboličko značenje.
Nismo ni pomislili na to da ruzmarin simbolizuje vernost, bračnu sreću, da je lipa simbol tuge i smrti, da je bršljan biljka ljubavi do smrti jer se obavija oko drveta koje se na kraju osuši, šimšir je simbol otpornosti, a tisa simbol dugovečnosti, ujedno i patnje i smrti.
Geza Cekuš je rodom iz Malog Iđoša (1953). Osnovnu i srednju školu je završio u Subotici, a Prirodno-matematički fakultet, smer biologija, u Novom Sadu. Doktorirao je u Segedinu (1985) i u Novom Sadu (1991).
Ceo radni staž je proveo u prosveti. Penzionisan je kao redovni profesor univerziteta 2018. godine.
Najznačajnija nagrada kojom je nagrađen je Pro Ecclesia et Pontifice (Za Crkvu i za papu), najviše priznanje Vatikana koje se dodeljuje civilima.
Pored pedagoškog rada, bavio se botanikom (publikovao je dve nove vrste biljaka za Jugoslaviju, odnosno za Srbiju) i antropologijom.
Pored objavljenih stručno-naučnih radova, publikovao je i veći broj knjiga, među kojima je pet monografija – dve su pisane na temu groblja.
U žiži interesovanja mu je groblje; nadgrobni spomenici i drvenaste biljke groblja. Bio je autor dve izložbe.
