Гробља у себи носе делић историје једног народа, носећи дух прошлих времена.

Ботаничар посећује Ботанички врт, проучава ретке биљке и биљчице и ствара богатство ботанике. Исто тако, сваки историчар пожељан је и очекиван посетилац гробља, да би проучавајући гробове и записујући, сведочио о људима и епохома.

Сваком историчару уметности, гробља су непроцењив извор искустава, неизбрисива ризница архитектуре, место на којем су често и најбоља своја дела оставили велики мајстори – кипари, где су песници, књижевници, глумци, научници…низови имена и гласова који трају и са оне стране времена.

Не спомињући, неизмерну важност гробова за сваког нашег грађанина који је изгубио ближњег,  јер управо су гробови наших предака једино место које не допушта заборав.

Заправо, све је то овде, око нас, у нашој непосредној близини.

Као и у сваком пионирском послу, задатак је више леп а мање лак.

Желимо (и хоћемо) свакој Суботичанки и Суботичанину нашег времена скренути пажњу и саопштити неколико података о свему познатом, и још више непознатом, о гробљима у Суботици – простору изузетних емоција али и непорециве лепоте.

Желимо (и хоћемо) свима онима који на гробљима у Суботици имају претке, или своје драге и непрежаљене, пружити ону најтананију нит која ће их подсећати да је гроб што га посећују тек само један део великог мозаика богатог лепотом боја и облика, историјским и културном баштином и вртлогом сећања.

Желимо (и хоћемо) веровати да ћемо променити чињеницу да сам помен гробља код наших грађана не изазива искључиво туробне асоцијације, већ и осећање вредности постојања једног народа и једне историје.

Желимо (и хоћемо) да омогућимо пријатељима лепоте који случајно наврате у наш град али нимало случајно дођу на наша гробља, да виде нешто сасвим уобичајено за добро уређена гробља на којима се сваком кораку види изузетан пијетет према местима почивања предака, као важној тековини европских цивилизација.

А истина је да смо годинама констатовали одсуство признавања вредности сваког појединачног гробља у Суботици, нарочито у смислу потребе ангажовања надлежних институција на задатку идентификовња и унификовања историјске и културно – уметничке вредности сваког гробља појединачно, а све у циљу упознавања и неговања културно – историјског насеђа. Управо то је оно што гледамо када посетимо гробља у окружењу: у другим мањим или већим градовима, државама….

Временом, биће потребно иницирати значајне промене у психологији доживљаја гробља у склопу културног идентитета града, укидањем разбацаних гробља и стварањем једног, јединственог гробља, конципираног с визијом, далеко од савремено развијеног града, а као резултат одлично смишљених урбанистичких предвиђења даљег развоја града са савременом организованом комуналном службом, налик модерно организованим друштвима и државама.

Францис Бацон, енглески мислилац рекао је: Природно је умрети, као што је и природно бити рођен.

Између тих навода, као и бројних других познатих или ређе изговараних цитата крећу се сва размишљања о људском постојању и пролазности, од чуђења до сатире, од страха до изазова….

Гробља заиста јесу бивши градови и бивше епохе, она настају и  пропадају, чувају се дуго у себи па чак и онда кад их пресеку улице и нови живи градови, они имају свој говор и своје тишине….Навикли смо рећи – места мира и тишине.

Истовремено, МУЗЕЈИ НА ОТВОРЕНОМ!

Размишљајући о пролазности живота, покушавамо савладати океан емоција…и зато желимо да Вама драги суграђани представимо нешто потпуно ново, а ипак бивајући свесни да покушај неће увек наићи на исти осећај, коментар…али судбина појединих таласа и јесте да се разбију о обалу – и нестану.

Покушаћемо и желимо  да вам дочарамо и представимо гробља на један сасвим други начин, понекад само одабраним фотографијама… повремено ће фотографије пратити и неколико основних информација.

Добро дошли у неки нови, битно другачији приказ гробља, из окружења или других држава с једином али јасном поруком да однос према гробљима показује однос према нама самима.